Državna uprava i upravni akti
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 18 | Nivo: Fakultet za obrazovanje diplomiranih pravnika i diplomiranih ekonomista, Novi Sad

САДРЖАЈ
Увод ................................................................................................................. 2
Државна управа – појам, мјесто, улога ........................................................ 3
2.1 Развој државе и друштвене мисли................................................................ 3
2.2 Власт .............................................................................................................. 4
2.3 Државна управа – појам и улога .................................................................. 5
3. Управни акти ................................................................................................. 8
3.1 Појам управног акта .................................................................................... 8
3.2 Врсте управних аката ................................................................................... 9
3.3 Садржајни елементи управног акта ............................................................ 13
3.4 Правно дејство управног акта ..................................................................... 14
3.5 Престанак важења управног акта ............................................................... 14
3.6 Правоснажност управниха аката ................................................................ 15
Управни уговор ............................................................................................ 15
4. Закључак ........................................................................................................ 17
5. Литература ..................................................................................................... 18
УВОД
О настанку људског друштва постоје различита схватања. Најлогичније и најубједљивије су еволуционистичка теорија коју је изложио Дарвин у својим радовима „Постанак врста“ (1859) и „Поријекло човјека“ (1874), односно историјско-материјалистичка теорија, коју је изложио Енгелс у свом раду „Улога рада у претварању мајмуна у човјека (1876). Пошто ове теорије објашњавају настанак људског друштва у неким општим цртама, настале су и остале, до данашњег дана бројне дилеме, у вези са овим теоријама. Узрок тога су настајање бројних религиозних и мистичних тумачења настанка човјека и људског друштва.
У настанку чојвека и друштва постојала су два битна процеса, а то су биолошко и друштвено очовјечење. У процесу билошког очовјечења, човек се ослобађа животињских особина и формира се као биолошко биће, док се у процесу друштвеног очовјечења човјек формира као друштвено биће. То дакле значи да се повезује друштвеним везама и да своја понашања усклађује са понашањем осталих чланова друштва.
Друштво као појам се дефинише као организована заједница људи повезаних радом и специфичним људским дјеловањем. Људско друштво је дио природе и као такво подлијеже неким општим законитостима којима подлијежу и остале природне појаве. Ипак, оно јесте дио природе, али различит дио од осталих дијелова и као такво има своја посебна обиљежја и специфичне законитости.
Најважнија установа цивилизованог друштва, чија је улога да заштити друштвени поредак и усмјерава друштвене процесе, јесте држава. Она се заснива на власти која је основ њеног функционисања. Циљ сваке власти је да обезбиједи стабилност и напредовање једне државе. Један од облика власти државе јесте државна управа.
ДРЖАВНА УПРАВА – ПОЈАМ, МЈЕСТО, УЛОГА
Развој државе и друштвене мисли
У свакодневној употреби термин држава има више значења. Држава се, прије свега, састоји из два елемента, а то су територија и становништво. Два основна значења су уже и шире значење. У ужем смислу под државом се подразумијева сам државни апарат, или сама хијерархијска структура индивидуалних и колективних носилаца државне власти (службеници и чиновници који су у сасаву разних државних органа). У ширем схватању, држава се поистовјећује са друштвом. По том схватању, државу чини не само државни апарат, већ и цјелокупна територија и становништво које се налази под истом државном влашћу. Али, постоје друштва као организоване заједнице људи повезаних родом и која не познају институцију државе (племена).

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com